Kuca Robin
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Kuca je bila na samom kraju sela, sama je zivela u njoj.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Sta se tebi desilo?"
Upitao ju je gledajuci u to porumenelo lice, iz njenog pravca osetio je neki cudan miris, alkohol? Izgleda da ih je malo pretekla sa picem, nije znao da joj se bas toliko zurilo, uz to mu je napomenula da zeli da on pije sa njom, pa je bilo cudno sto je pocela bez njega, mada dobro, sigurno je imala svoj razlog.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Prašine ne bi se moglo naći u svem stanu.. ''U pakosnih i starih udovica biva takva čistota'' -- Nastavljaše u sebi Raskoljnikov, i radoznalo pogleda ispod obrva na cicanu zavesu pred vratima što vođahu u drugi majušni sobičak gde stojaše babina postelja i orman, i kuda on još nijedared nije zavirio. Ceo stan sastojaše se iz dve sobe.
-Šta želite? strogo izgovori stara, ušavši u sobu, pa kao i pre stavši sasvim pred njega, da bi mu mogla gledati pravo u lice.
-Doneo sam zalogu, evo je! -- izvadi on iz džepa stari pljosnat srebrn sat. Na donjem poklopcu njegovom bio je nacrtan globus. Lančić beše čeličan.
-Pa i pređašnjoj zalozi je već rok. Još prekjuče joj je prošao mesec.
-Ja ću vam interes još za mesec dana platiti: Pričekajte malo.
-To je sad moja dobra volja, rođeni, da vas pričekam ili vašu stvar odmah prodam.
-A šta ćete mi dati za sat, Aljona ivanovna?
-Sve kojekakve trice donosiš, baćuška, ništa skoro i ne vredi. Za prsten sam vam onomad dve rubljice dala, a možeš ako hoćeš nov kod zlatara kupiti za rublju i po.
-Dajte mi četiri rublje, ja ću ga iskupiti, to mi je očev sat. Skoro ću dobiti novac.
-Rublju i po i interes unapred, ako hoćete
-Zar samo rublju i po! - uzviknu mladić.
-Kako hoćete. - I starica mu pruži sat natrag. Mladić ga uze i tako se razljuti da već htede otići, ali se odmah predomisli setivši se da nema kud više ići i da je još i zbog nečeg drugog ovamo došao.
-Pa dobro,dajte! - reče grubo
Starica turi ruku u džep da izvadi ključeve, pa pođe u drugu sobu iza zavesa. Mladić, ostavši sam nasred sobe, radoznalo osluškivaše i smišljaše. Čulo se kako ona otključa.
(Kraj unosa, obrne novu stranicu a za to vreme osluškuje šta se dole dešava.)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Boa, polako, disi.
Ne cekajuci da ostali pocnu da piju, uzela je svoju flasu i bez oklevanja je otvorila, ispivsi par gutljaja. Bila je zadovoljna sto je umesto kafe neproverenog kvaliteta dobila pivo, tako da je resila da prosto uziva gledajuci sta ce dalje da se desi. Sedela je zavaljena u fotelju i smeskala se sebi u bradu.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Slušaj ti! Glas je bio prilično ljutit dok je ovo govorila. Zatim je rešila da mora da zvuči mnogo smirenije da bi izgovorila sledeće reči:
Makishima.. izazivam te na dvoboj! I u ovom dvoboju ja ću sigurno pobediti! Cilj mi je da dokažem neistinitost tvoje sumnje da moja kafa nije sigurna!
Zatim se okrenula ak Robin:
Robin, nemoj da se smeješ, ti ćeš biti sudija. Budi sasvim objektivna,mada je već jasno ko će biti pobednik!
Okrenuvši se ponovo ka Makishimi, prišla mu je još bliže i udarila ga jednom u stomak, vrlo slabo, prednjim direktom, čisto da mu pokaže da je ljuta (kao da do sad nije skontao). Pogledala ga je u oči i prkosnim glasom rekla:
Pristani ako smeš!
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Boa, zar mislis da je pristojno da ja ceprkam po necijoj kuhinji?"
Rekao je potpuno smirenim glasom, sa potpuno vedrim i pristojnim izrazom lica.
"Sedi, odradicemo to neki drugi put."
Pogledao je potom ka Robin, pricavsi njoj cisto da bi isprovocirao Bou, nadao se da i ona uziva u tome koliko i on.
"Malo se zanese kada popije, znas kako je to."
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Prosto nije mogla da ne ucestvuje u ovome, tako da je resila da se i ona uozbilji. Pogledala je prvo ka Boi, a onda vratila pogled na Makishimu.
-Vidim.. ne podnosi bas alkohol, da?
Iako je znala da Boa redovno pije i da prilicno dobro podnosi alkohol, resila je da tog dana zaboravi na taj detalj. Okrenula se ka njoj i ozbiljno je pogledala.
-Boa, slobodno se opruzi na krevetu,
ume od alklhola da se zavrti u glavi.. ako hoces skuvacu ti caj ili kafu.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Znači tako, narode? Vidim, lepo se slažete. Neka, i treba. Makishima. uzela ga je za rukav košulje i povukla za sobom Ti ideš sa mnom, nemaš pravo glasa!Ako ne pristaneš da se takmičiš da smnom, nadrljao si! Robin, ti ćeš doći sa nama kako bi bila svedok, ovaj Makishima je varalica, pokušaće da uradi nešto da zameni moju savršenu kafu sa njegovom, ubedjena sam u to govoreći to, obema rukama je obavila njegovu jednu i krenula da ga vuče ka kuhinji. Bila je i dalje crvena, toliko se unela u to što je pričala da je skoro počela da se dere,izgledala je kao da propagira neku ideologiju..
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Sigurno ne zelis da prilegnes? Ne izgledas mi bas kao da si potpuno svoja."
Rekao je Boi, i dalje sa onim kulturnim tonom, i dalje sa osmehom na licu, znao je da je njegova smirenost jos vise ubija u pojam, sladio se time, a izgleda da je i Robin, taman da popravi gorak utisak koji je ostavio pri njhovom prvom susretu.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Ova "predstava" dolazila je do kulminacije, atmosfera se jos vise zahuktala. Cuvsi Makishimine reci, nije se suzdrala da ne doda jos koju.
-Boa, ako ti je lose nemoj da se takmicis, znam da ne volis da gubis.
Stajala je na ulazu kuhinje i mirno je posmatrala cekajuci odgovor.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Jel ti sigurno ne želiš da prilegneš?
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Molicu te da tako nesto ne ponavljas."
#card400
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Hvala na savetu, dragi, uvek mi je drago da te poslušam. A sada,.. pogledala ga je pravo u oči, ali njene oči nisu bile više one blage ili duboke crne oči. Bila su to dva bodeža koja su išla direktno kroz Makishimu. I dalje je držala osmeh, samo su oči bile one koje su mu govorile istinu.
A sada bih volela da popričam sa Robin, mogao bi da nas ostaviš same. Drugi put ćemo provesti lepo letnje veče zajedno.. Hvala unapred.
Koliko god se trudila da zvuči ljubazno, u poslednje dve rečenice mogla se osetiti doza prigovaranja za to što joj je pokvario raspoloženje, kao i sve planove za taj dan. Iako nesvesno sa njene strane, to je bio najveći uzrok padu njenog raspoloženja..
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Naravno."
Odgovorio joj je sto je krace mogao, zaista mu trenutno nije bilo do razgovora sa njom, i znao je da i ona to vrlo dobro razume, zaputio se ka izlazu, i usput Robin samo uputio pristojan smesak, stagod da je bio, pazio je na to da se u gostima ponasa kako treba.
"Drago mi je sto smo malo popricali, nazalost izgleda da je vreme da vas napustim."
Bile su poslednje reci koje je izrekao pre nego sto je izasao.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
U sebi sam rekao da moram da izbijem strah od jezivih stvari.Jako me je bilo strah,na vratima je pisalo ime kome pripada ta kuca ,to je bila kuca od Nico Robin.
Usao sam sve je unutra bilo normalno,bio sam jako gladan .Neko je bio blizu mene i posmatrao me ,pravio sam se da ga ne vidim.Bio sam jako gladan,pitao sam ga dali ima sta da malo jedem,posto je sve izgledalo iznutra dobro.