Naruto Ninja Way 2022

Sub Dec 16, 2017 2:44 pm

First topic message reminder :

Kuca je bila na samom kraju sela, sama je zivela u njoj.

Kuca Robin - Page 5 7de325bfac1c0bbd16965b429ac3beae

Čet Feb 22, 2018 12:21 am

Chara je osetio neku hladnoću koja dolazi iz nje... nije tačno razumeo kako ali ta hladnoća činila mu je i veče hladnijim no rešio je da se suprotstavi, povukao je rajfišlus kožne jakne i odkopčao je stavio ruke u džepove i zaustio...

Ti vodiš ekspediciju, ja te pratim...

Ona je krenula a za njom i on koračajući opuštenije nego kada je prolazio pre nego što ju je sreo. Toliko opušteno da je umalo ponovo zapevao na glas ali se ugrizao za jezik i krenuo da pevuši u sebi istu pesmu...

Jer on je manijaaaaak
sa nepunih osamnaest godina
maniiiijaaaak
zaboraviš mu ime dok te dozivaaa

Njih dvoje prvo su postali siluete u tami a onda i potpuno nestali iz vidokruga....

Sub Feb 24, 2018 1:28 pm

Iz šume su izašle dve osobe, prva je bila Robin a za njom je pratio njen novi prijatelj Chara. Kako je išao posmatrao je tragove koje je ona ostavljala u snegu i pokušavao je da ugazi u njene tragove čisto da mu bude zabavnije dok putuje. I dalje je pevušio istu pesmicu neprekidno ponavljajući taj jedan deo po ko zna koji put. Ispred Robin pojavljivala se njena kuća iza horizonta... Iznad njih proletelo je jato vrana i sletele su na krov kuće. Začuđeno gledao je kuću kao da je prvi put vidi. Gledao je trule daske na prozorima, ispucalu fasadu, i crepove koji su se jedva držali na krovu kuće. Kuća je bila ogromna za razliku od njegove koja se sastojala iz jedne prostorije. Pitao se kako neko sam može da živi u ovolikoj kući. Udahnuo je malo svežeg vazduha i pratio svaki Robinin korak čekajući da vidi unutrašnjost kuće.

Ned Feb 25, 2018 12:58 pm

Ugledavsi svoju kucu, na Robininoj faci pojavio se njoj dobro poznat izraz zadovoljstva. Svaki put kad se vracala ovde, uveravala se u ispravnost svog izbora kad je mesto stanovanja u pitanju - stvarno je volela svoju kucu. Ucinilo joj se da je sneg poceo jos jace da pada, a u takvoj atmosferi mraz kao da se jos vise osecao Okrenula se da vidi da li je njen saputnik tu i, ubedivsi se, laganim korakom dosla do ulaza. Otresavsi sneg sa cizama otkljucala je vrata i, otvorivsi ih uz isto tako dobro poznat skripanj, stala sa strane kako bi Chara prosao pored.

-Izvoli, dnevna soba ti je pravo kroz ona vrata. Ako hoces, mogu da nalozim pec.

Mada je u njenoj kuci bilo dosta toplije nego napolju, i dalje se to nije moglo nazvati toplim. Robin je takva temperatura odgovarala, ali ona je zaista dobro podnosila hladnocu.

Ned Feb 25, 2018 1:21 pm

Chara se zaprepastio kada je ugledao kako kuća izgleda iz nutra. Unutrašnjost je bila dosta bolja i to je bio samo još jedan dokaz da ne treba suditi knjizi po njenim koricama. Krenuo je kroz vrata koja mu je Robin pokazala i seo klimnući glavom u znak zahvalnosti za njenu ljubaznost i gostoprimstvo.

Ne moraš što se mene tiče. I onako zaista već dosta činiš za mene.

On je i tekako osetio razliku između spoljne i unutrašnje temperature unutrašnja temperatura mu je mnogo više prijala jer je i sam mislio ako ostane još koji minut na snegu da će dobiti promrzline. Skinuo je svoje ruikavice i odložio ih pored sebe kako bi protrljao ruke.

Dugo živiš ovde?

Upitao je znatiželjnim tonom.

Kuca Robin - Page 5 Latest?cb=20160917053107

Kuca Robin - Page 5 Latest?cb=20160917053107

Ned Feb 25, 2018 1:42 pm

Skinuvsi kaput i zakljucavsi vrata, Robin je usla za Fujijem u dnevnu sobu. Cuvsi njegove reci na trenutak se zamislila, a onda otisla do ugla sobe i uklucila pec. Okrenula se ka gostu i obratila mu se tonom vise odgovorne nego zabrinute osobe.

-Znas, ipak si se ti zaledio napolju, ukljucicu pec. Trebalo bi i da se presvuces, videcu sta mogu da ti dam.

Zatim je krenula ka kuhinji, ali se okrenula kako bi mu odgovorila na pitanje.

-Zivim ovde svega dve godine. Jednom sam setajuci po sumi naisla na ovu umetnost od kuce. Bila sam odusevljena i prosto se premestila tu. Inace, idem da stavim caj, koji ces?

Gledajuci ga, pomalo se zamislila prisecajuci se tog dana od pre dve godine.

Ned Feb 25, 2018 1:57 pm

Imaš li zeleni čaj? Ako ne stavi bilo koji... bitno da naparim grlo

Odgovorio je i krenuo da se igra sa sobom u glavi razgledajući sobu unaokolo.

Kako uspevaš sama da je održavaš čistom? Mora da je naporno

Zavalio se u kauč, stavio ruke na glavu i zatvorivši oči počeo je da pevuši samo melodiju neke pesme tihim glasom. Odjek melodije je odzvanjao poput eha dok je čekao čaj i Robin da se vrati u sobu.

Ned Feb 25, 2018 2:16 pm

Robin mu je samo potvrdno klimnula glavom i otisla do kuhinje kako bi skuvala caj. To nije trajalo dugo, ubrzo se vratila sa dvema soljama caja i nekim keksicima. Stavivsi to na sto, sela je na fotelju prekoputa Chare.

-Ne, nije mi naporno. Stavise, spremanje kuce mi skrece misli, cak opusta..

Malo je srknula caj, a zatim podigla pogled ka Chari.

-Znas, ova kuca mi daje inspiraciju za mnoge stvari. Zar ti se ne cini da je posebna? Zar ne bi ziveo u ovakvoj kuci?

To se cinilo kao prilicno dosadna tema za razgovor, sto njemu verovatno i jeste bila. Medjutim, upravo reakcija na njenu kucu bio je jedan od mnogih nacina da ona procita kakva je osoba koju tek upoznaje.

Ned Feb 25, 2018 2:30 pm

Pogledao je u Robin i vratio se da sedi ponovo u normalan položaj odgovorivši na njeno pitanje...

Bi, samo bih poradio na dekoraciji... Znaš ceo život sam skupljao postere i gitare i njih bi se stvarno teško mogao oterasiti.

Iskezio se na njegov svojstven način i uzeo parče keksa umočio ga u čaj a zatim onaj suhi deo zagrizao i žvaćući promrmljao...

Mmmmm Odličan!!!

A zatim upitao

Sneg se baš raspadao ove zime? Ne pamtim kada je ovoliko padao

Ned Feb 25, 2018 4:09 pm

Robin je okrenula glavu ka prozoru i jedno vreme nemo gledala u sneg koji je izgleda bio uporan u tome da ove noci ne prestaje sa padavinom. Gledajuci i dalje u prozor, prokomentarisla je malo zivlje nego sto je inace pricala.

-Hvala bogu, prava zima!
Cini mi se doduse da nece jos dugo..

Zastala je na sekund kao da se setila necega, a onda ustala sa fotelje i krenula ka onom uglu sobe gde je nesto pre toga ukljucila pec. Tu odmah pored nalazio se jedan omanji drveni ormar. Dosavsi do njega, otvorila ga je i odatle uzela jednu crnu kosulju. Okrenula se ka Fujiju.

-Izvinjavam se na mojoj rasejanosti,
ti sedis tu mokar. Uzmi ovo i pesvuci se, tamo ti je wc.

-Dosla je blizu njega i, bacivsi mu kosulju u ruke, pokazala kojim pravcem treba da ide do wc-a.

Ned Feb 25, 2018 6:08 pm

On je samo klimnuo glavom u znak zahvalnosti uz njegov već poznati kez na licu i uzevši košulju otišao do WC-a pojevši keksić u putu. Dok je bio odsutan čulo se njegovo pevušenje, a kada se vratio ostavio je svoju kožnu jaknu na čiviluku pored njene jakne i seo nazad... Košulja mu je bila taman osim što su mu rukavi bili malo veliki... Seo je na kauč i malo zbunjeno pogledao u njih a potom se ponovo iskezio udarajući u jedan rukav suprotnom rukom...

Robin vidi me...

Dobacio je uz osmeh. Sada je već izgubio sve osećaje hladnoće, osećao je toplinu sobe a uz to i toplinu u sebi jer je njegov sagovornik prestao biti hladan kao u početku. Igrajući se sa rukavima upitao je u šaljivom tonu...

Odakle tebi muške košulje?

Ned Feb 25, 2018 7:09 pm

Dok se Chara presvlacio, Robin je sela nazad na svoju fotelju i pocela da pijucka caj uz jedan keksic. Malo se namrstila okusivsi ga i ostavila ga - bio joj je presladak. Kada je videla zadovoljan osmeh na njegovom licu, odjednom joj bi zao sto mu odmah nije ponudila kosulju. Medjutim, bolje ikad nego nikad. Na njegovo pitanje pogledala ga je iskosa, a onda resila da se malo nasali.

-Znas, imam obicaj na ovu foru da mamim muskarce kod sebe, kosulja je odlican izgovor.

Ovo je govorila skroz ozbiljnim glasom, gledajuci ga pravo u oci. Medjutim, na kraju su joj se usne iskrivile u slab osmeh, kojim se vise podsmevala svojoj prilicno glupoj posalici.

Ned Feb 25, 2018 7:46 pm

Chara se nasmejao na njenu pošalicu mada kez se nije ni skidao sa njegovog lica od kako je došao iz šume... Uzeo je gutljaj čaja i prokomentarisao

Dobar je čaj...

Topla tečnost skliznula je niz njegovo grlo i to ga je u potpunosti povratilo. Uzeo je jedan keks i bućnuo ga u šolju da pliva u čaju i kezeći se jurio kažiprstom po šolji čekajući da se raspadne. Bacio je pogled kroz prozor i video da je sneg padao slabije.. voleo je da gleda padanje snega inače... gledajući ga izgubio se u svojim mislima...

Ned Feb 25, 2018 10:03 pm

Robin je jedno vreme zamislivsi se gledala kako se Chara igra sa keksom i cajem. Do neke mere mu je zavidila sto je sve vreme tako veseo i nasmejan. Doduse, ko zna da li se nesto krilo iza tog osmeha?Na kraju je dovrsila svoj caj, a onda pogledala Fujija sa izrazom blagog cudjenja na licu. Zatim se malo uozbiljila.

-Vidim, lepo si raspolozen celo vece, ne sklanjas osmeh sa lica. Postoji neki povod za to?

Pon Feb 26, 2018 12:32 am

Chara se uozbiljio trenutka kada je čuo pitanje...

Zašto jel iritiram?

Uzeo je čaj sa dve ruke i srknuo malo jače ne skidajući pogled sa Robin? A zatim krenuo da vrti šoljicu praveći vrtlog u njoj...

Ako iritiriam mogao bih da prestanem

Chara ni sam nije znao šta se u njegovom mozgu zbiva, u suštini on je život posmatrao kao jednu igru i tako se i ophodio prema njemu.

Pon Feb 26, 2018 1:19 am

Ovoga puta Robin je bila ta koja se nasmejala. To je trajalo kratko, ali kada mu se obratila na licu joj se jos mogao opaziti mali trag tog osmeha.

-Ne, Chara, nije mi iritantno. Stavise, interesantno je za posmatrati.

Zatim je malo uzdahnula, a onda ga pogledala u oci. Cinilo se kao da mu je svejedno sta ce reci, sto nju nije nimalo doticalo.

-Znas, smeh moze da produzava zivot. Bolje nastavi sa smejanjem.

Rekavsi ovo, pomislila je kako joj se uzasno pije pivo. Medjutim, resila je da za sad ne uzima nista.

Pon Feb 26, 2018 1:52 am

Ispio je zadnje gutljaje čaja koji je već postao polu mlak. Ispivši ga pogleda je jednim okom samu unutrašnjost šoljice kao da gleda u durbin pokušavajući da ustanovi da li je ostavio koju kapljicu. Nakon toga je spustio šoljicu nazad na sto i nije više želeo da se igra sa njom. Umesto toga na blagi osmeh Robin uzvratio je njegovim kezom gledajući je njegovim raznobojnim očima. Uzeo je svoju rukavicu i zagrizao zubima i preko rukavice pokušao je da joj odgovori kako god da je to zvučalo:

Znači li to da ću ja živeti večno?

Kuca Robin - Page 5 Tumblr_nv95o2UDw71t4dfn8o1_400

Kuca Robin - Page 5 Tumblr_nv95o2UDw71t4dfn8o1_400

Bacio je kratak pogled kroz prozor i uočio da je sneg u potpunosti prestao da pada.

Pon Feb 26, 2018 7:45 pm

Na njegov komentar Robin je slegnula ramenima i dalje se blago osmehujuci, dodavsi na taj osmeh pomalo zamisljen izraz.

-Ako je tako, meni nije jos puno ostalo.

Isprativsi Charin pogled do prozora, primetila je kako je sneg prestao da pada, isto tako naglo kao sto je i poceo. To ju je nateralo da nekoliko sekundi zadrzi pogled na njenom snegom zavejanom dvoristu. Slika je stvarno bila predivna. Zatim je ustala kako bi odnela solje nazad do kuhinje i usput resila da ipak uzme sebi jedno pivo. Otvorivsi frizider, palo joj je na pamet da pita i gosta da li je za jedno, mada to nije bilo bas preporucljivo s obzirom na njegovo malopredjasnje stanje. Izvirivsi malo iz frizidera, prodrala se kako bi je cuo..

-Fuji, da neces mozda pivo?

Uto Feb 27, 2018 12:48 am

Chari je bio simpatičan način na koji ga je Robin zvala, to ga je podsećalo na priču iz detinjstva o malom Fujiu koji nije mogao da poraste jer je stalno grickao nokte. To mu je vratilo neke uspomene ali ubrzo je shvatio da nije odgovorio na Robinino pitanje te se gledavši ka prozoru opredelio:

Neka, drugi put. Ne bih da mešam pivo sa čajem. A i sneg je prestao da pada, bilo bi vreme da krenem uskoro

Fuji je iz sedećeg položaja doslovno naskočio i dočekao se na svoje noge. Čekao je da se Robin vrati iz kuhinje kako bi mogao da se pozdravi sa njom i zahvali na gostoprimstvu i pruženoj pažnji. Uočivši kekse stavio je jedan u džep za svaki slučaj a drugi stavio u usta i punim ustima upitao:

A šta ćemo sa košuljom?

Uto Feb 27, 2018 1:24 am

Robin je zatvorila frizider i dosla do dnevne sobe sa pivom u ruci. Ostavila ga je na stolu, a zatim se okrenula ka Chari. Zaista, bilo je vec kasno tako da je zaista mogao da krece.

-U pravu si, Fuji. Nije ti mnogo daleko kuca, da? Sto se tice kosulje, nije mi toliko potrebna, slobodno je zadrzi.

Zatim je otisla do jednog malog ormarica i, uzevsi nesto iz njega, vratila se do Chare i pruzila mu to u ruke.

-Vidim, svidja ti se keks. Uzmi da imas usput.

Malo se nasmejala sebi u bradu pomislivsi kako se ponasa kao neka tetka. a onda pogledala u njega i osmehnula mu se. Moglo se reci da je bilo neceg zanimljivog u tom liku, cim njoj nije bio odbojan.

-Pa, hvala sto si mi pravio drustvo. Mozda se jos nekad vidimo, a do tad cuvaj se malo vise.

Kuca Robin - Page 5 A9d2d6650dc5f191e5b9acdcefc21f05--nico-robin-one-piece

Kuca Robin - Page 5 A9d2d6650dc5f191e5b9acdcefc21f05--nico-robin-one-piece

Uto Feb 27, 2018 2:11 am

Chara je obukao svoju jaknu i stavio rukavice na ruke i klimnuvši glavom sasvim neskromno prihvatio je Robininu kutiju. Osećao se srećno što je stekao novog prijatelja... zapravo nije ih baš puno ni imao. Kez mu je stojao na licu već duže vreme. Klimnuvši glavom zahvalio se na svemu...

Hvala ti puno za sve što si danas učinila za mene! Za deset minuta stići ću kući. Ako te kad put nanese svrati da uzvratim gostoprimstvo. Do skorog viđenja!

U srcu osećao je radost jer je uspeo da prodre u naizgled hladnu osobu i sprijatelji se sa njom relativno brzo... oborivši pogled zamišljeno krenuo je putem ka svojoj kući počevši da peva pesmu koju je pevao kada je prolazio pored njene kuće.

Manijak večers ponovo te privlači"
Manijak kruži oko tebe prilazi
Manijak brzo vreme sada prolazi
Manijak čuješ kako odlazi

Uto Feb 27, 2018 2:30 am

Robin ga je ispratila do ulaza, a zatim jedno vreme stajala zamisljena gledajuci u pravcu kojim je otisao. Skripanje snega u tom mraku odzvanjalo je odavajuci vecini verovatno neprijatan, ali njoj itekako prijatan zvuk. Pomislila je kako bi bilo lepo da je sve tako jednostavno i lepo kao sto se cinilo na prvi pogled. Da nije bila toliko nepoverljiva, moguce da bi zaista bila zadovoljna ovim poznanstvom, mozda bi cak zazelela da ostvari neko prijateljstvo sa njim. Medjutim, naviknuta da odbija ljude od sebe, samo je slegnula ramenima i pomalo tuznog izgleda se vratila u sobu kako bi popila svoje pivo.

Čet Mar 01, 2018 9:07 pm

//Ovo se dešava pre odlaska na misiju

(Pojavio se ispred njene kuće, trebalo mu je poprilično dugo vremena jer je išao skroz sa drugog kraja kampa, zaista je želeo da bude kući, želeo je da je vidi, da je zagri. Nije ni sam sebi hteo da prizna koliko mu nedostaje pa je često dozvoljavao poslu da mu skrene misli, kao i misijama. Dobio je ponovo jednu misiju sa Daruky ali nije želeo da ponovo ode a da je ne vidi. u džepu je imao najgori poklon ikada ali mislio je da će joj se svideti, iako je bio poprilično morbidan, zašto kao sav normalan svet joj nije kupio suvenir u prodavnici? Nikad neće znati. Mislio je na nju poprilično puno puta dok je bio na toj misiji ali je znao da će ga čekati, uzdahnuo je i pokucao tri puta na vrata.)

Čet Mar 01, 2018 9:29 pm

Robin je lezala zavaljena na kaucu prosto gledajuci u plafon. Izgledala je komirano, oci su joj bile poluotvorene a ruka prebacena preko cela, kao da je pokusavala da se zakloni od sunca. Medjutim, ona je bila u kuci u kojoj je bilo mracno, sunca nije bilo, mogli su se jedino jos napolju nazreti obrisi zalaska sunca. Tako gledajuci u plafon, misli su joj letele po glavi, bile su toliko razbacane da je imala osecaj da se neki uragan usunjao u njenu glavu i tako ih uskomesao. Buduci u tom polusnu, u tom mraku i toj tisini, Robin se naglo trgla cuvsi tri spora udarca o vrata. Donekle mrzovoljna sto joj je taj najsladji san ometen, ustala je i uputila se ka vratima. Bez oklevanja ih je otvorila, kao sto je inace radila. Poznata skripa pocela je da joj odzvanja u usima, medjutim, ona nije obracala paznju na to. Osecaj mrzovolje brzo je uklonjen kada je videla da se ispred nalazi Hanzo. Tek tad misli su pocele da joj naviru u glavu udvostrucenom brzinom - setila se pisma koje je dobila nekoliko dana ranije, setila se njegovih reci da najtezi deo misije tek sledi, setila se svoje brige kada je procitala tu recenicu, a opet svoje srece sto je makar do tad sve bilo u redu. Sve ove misli, kao i mnoge druge, jednostavno su se pretocile u osmeh od uva do uva - stvarno mu se obradovala. Jedno vreme ga je zagledala, kao da proucava da li je zdrav i citav, a onda mu prisla i zagrlila ga prilicno nezno, osecajuci veliko olaksanje sto ga vidi tu sada.

-Hanzo..

Nije znala sta da kaze, prosto ga je jos malo drzala tako zagrljenog, donekle i sebe ubedjujuci da je to stvarno on.

Čet Mar 01, 2018 9:36 pm

(I sam nije mogao da suzdrži osmeh koji kao da se takmičio sa njenim, koji će duže trajati. iako mu je bilo čudno što ona pokazuje emocjie, nije ga bilo tri nedelje istina ali opet. Nisu se viđali i duže od toga nekad. Možda zato što mu je život bio ugrožen? Imao je hiljadu pitanja u sebi ali za promenu je želeo samo jedan dan da bude srećan. Bez neke komplikovanosti, prosto da bude sa njom i da bude srećan. Konačno je bio tu. Osetio je neki vertigo u tom momentu, i zagrljaju. Kao da ništa drugo ne postoji za njega, čak su mu i misli izašle iz glave. Nije hteo da prekida momenat ali morao je da ubaci jednu od svojih glupih pošalica.)

Trebao bih češće da odlazim, i da budem u opasnosti.

(pustio ju je a zatim ušao u dnevnu sobu i seo, s obzirom da se već osećao kao kod kuće jer je tu provodio više vremena nego svojoj kući, imao je toliko toga da joj priča a razmišljao je i o poklonu koji joj nije hteo odma sa vrata dati.)

Čet Mar 01, 2018 9:48 pm

Robin ga je samo pogledala iskosa na njegov komentar, ali nije nista rekla. Ona definitivno nije tako mislila, mada je znala da se i on salio. Prilicno brzo vratila se u svoj "normalan mod", usavsi za njim u dnevnu sobu nije sela vec samo stala ispred njega sa pomalo sarkasticnim izrazom na licu. Primetila je da se dosta odomacio u njenoj kuci, sto nije bila bas cesta pojava, verovatno zbog njenog odnosa ka vecini ljudi.

-Pa dobro, domacine, sta ces da pijes? I jel si gladan?

Gledajuci ga tako opustenog, shvatila je da je i ona sama prilicno opustena i da joj on prilicno pomaze u tome.

Čet Mar 01, 2018 9:53 pm

(Samo se nasmešio, gledajući kroz prozor nije mogao a da se ne seti njihovih dosadašnjih susreta i viđanja koji su još bili dok je sneg bio u punoj snazi, zar je moguće da se toliko promenilo za tih par nedelja. Čitavo godišnje doba, ustao je i otvorio prozor a zatim se vratio i seo i pružio joj ruku da dođe i sedne sa njim.)

Nemoj da me ostavljaš ni na sekund, piće i jelo mogu da čekaju.. čak i toga ima u pustinji, a tebe.. pa, nema.

(Iz džepa je izvadio jednu stvar, zapravo to je bilo odsečeno uvo koje je iskoristio kao dokaz o uspešnoj misiji, time je dokazao to stanovnicima kampa pod Zakletvom, a kada je dokazao pomislio je što ga ne bi sačuvao, obložio ga je malim delom čakre tako da ne istrune, a nalazilo se na traci tako da je bukvalno moglo da se okači negde ili eventualno nosi oko vrata. Znao je da je ona tako malo luda pa bi to zapravo bilo i smešno.)

Izvoli, poklon za tebe.

Čet Mar 01, 2018 10:07 pm

Robin je samo slegnula ramenima i, prihvativsi njegovu ruku, sela pored. Ona je svoj posao domacice obavila, ako bude hteo nesto trazice sigurno. Videla je da Hanzo nesto vadi iz dzepa, ali nije mogla da provali sta je to. Tek kad je uzela u ruke, videla je da je u pitanju nesto nalik na usnu skoljku.. ili to mozda jeste bila usna skoljka? Da, definitivno je bila, ali, da li prava? To nije bilo toliko vazno, makar ne dovoljno da spreci osmeh koji joj se pojavio na licu. Nisu se samo njene usne smejale - cela njena pojava se smejala, a to se i u ocima odrazavalo, posto su pocele da se cakle. Nekako je imala osecaj da je uvo pravo, sto joj je izazivalo jos vece odusevljenje. Pogledala je Hanza pravo u oci, dok su se njene i dalje caklile.

-Hanzo, jel ovo.. pravo?

Čet Mar 01, 2018 10:11 pm

Pa, recimo kad bi pitala tu osobu..verovatno te ne bi čula.

(Krenuo je da se smeje gotovo glasnije nego ikada do sad, a zatim je klimnuo glavom razmišljajući o toj konkretno osobi, i detaljima sa misije. Taj više svakako neće nikoga mučiti, niti mu je preterano stalo do uveta s obzirom da ga jedu crvi, prestao je da se smeje i malo se uozbiljio.)

Pa, zapravo sam ubio osam Šinobija odmetnika na toj misiji, da me pitaš da li sam morao.. ne bih znao, pokušali su da beže možda sam ih i mogao zarobiti, ali kada sam video kakve grozote su radili običnim ljudima, nisam smatrao da bi ih pravda u zatvoru stigla.. a kad smo kod zatvora, bio sam juče na sastanku starešina, gde se lično naš Kage predstavio, do sada je bila tajna da on upravlja kampom ali eto, i imenovao me je Šefom policije u našem kampu, valjda za posao dobro obavljen.

(Nasmešio se ali je i dalje mislio kako mu je ona najveća nagrada u životu, i dalje je držao njenu ruku, a zatim je uzeo i drugu.)

Čet Mar 01, 2018 10:27 pm

Robin je takodje pocela da se smeje na njegov odgovor. Da, definitivno je bilo pravo. Pocela je da gleda u to uvo kao u neku relikviju, stvarno nije mogla da ocekuje nesto takvo. Medjutim, brzo se uozbiljila i ostavila uvo na stolu - kasnije ce razmisliti kako ce da ga nosi, ali definitivno je htela da bude negde uz nju. Kada je cula o njegovoj misiji, nije se uopste zacudila tome sto je ubio te shinobije, stavise, bilo joj je cudno to sto je zvucalo donekle kao da joj se pravda. Ona je pretpostavljala da je on stigao dosta ljudi da ubije za vreme svog odsustva od 8 godina, tako da joj to nije bilo nista neobicno. Medjutim, kada je cula da prica o kageu, pomalo se namrstila. Imala je neke teorije za tog coveka, nije joj se svidjalo sto sve radi iz senke. Kad je pak spomenuo da je postao sef policije, pogledala ga je sa nevericom, a brzo se taj pogled pretvorio u zadovoljan pogled. Tako odjenom? To je bilo neobicno, mada je to o njega i mogla da ocekuje.

-Cestitam, Hanzo, svaka cast! To mora da se proslavi.

Oslobodila je ruke, ustala i uputila se ka kuhinji kako bi uzela nesto za pice.

Čet Mar 01, 2018 10:34 pm

(Nije bio siguran da li je ustala da bi zaista donela nešto li samo pobegla od svih emocija na kratko bar, ali verovatno zbog oba. Nasmejao se dok je čekao nju da se pojavi, razmišljao je gde je otišla i šta radi ali bio je strpljiv, ako je tolko čekao mogao je još par sekundi, u međuvremenu se setio da mu nije spomenula ni reč o pismu koje je poslao još dok je bio na misiji pa je odlučio da je pita.)

Pismo, dobila si ga, da? a što se proslavljanja tiče.. možemo svaki put proslavljati kad smo zajedno zato što si mi ti praznik za oči.

(Nasmejao se ponovo, nadajući se da nije ni čula zadnji deo.)

Čet Mar 01, 2018 10:53 pm

Robin se ubrzo vratila sa dvema casama i flasom soka od borovnice na posluzavniku. Pored su bili i neki keksici za koje je smatrala da idu uz taj sok. Obicno se u takvim situacijama uzimao alkohol kako bi se proslavilo, medjutim, ona je imala obicaj da proslavlja upravo uz sok - ipak ga je redje pila. Spustila je posluzavnik ispred Hanza i vratila se na svoje predjasnje mesto, a zatim se okrenula ka njemu kako bi ga gledala u oci. Pomislila je kako preteruje govoreci da je ona praznik za oci, tako da nije odgovorila na taj komentar.

-Da, Hanzo, dobila sam pismo. Hvala ti na njemu, zaista mi je znacilo sto si se javio. Jel do kraja sve dobro proslo?

Opet je pocela pomalo da ga zagleda, kao da hoce da vidi da li je citav, mada je to bilo u tom trenutku nemoguce videti.

Čet Mar 01, 2018 10:57 pm

(Nasmejao se kad je video da je donela sok, možda se više nije usuđivala piti alkohol sa njim oboje znaju kako je prošli put prošlo, pa..samo bi se reklo da im emocije isplivaju. Uzeo je soka i popio a uzeo je i jedan keksić,čekajući da kaže prvo da bi ga pojeo.)

Nema na čemu, pa eto kao što vidiš, tu sam, a misija je rešena..dobio sam još jednu, ovaj put ne idem sam. Daruky ide sa mnom, misija lično od Kagea, samo nama veruje izgleda, kad se vratim, voleo bih da idem sa tobom nekad na misiju..

(Nasmešio se uhvativši njen pogled, a zatim je pojeo onaj keks što je držao u ruci.)

Čet Mar 01, 2018 11:16 pm

Na trenutak se zamislila na njegove reci. Sad vise nije postojala opasnost da ostane "zaglavljen" na misiji onako dugo, zar ne? Uglavnom, koliko je uspela da upozna Daruky, pretpostavljala je da moze da joj se do neke mere veruje. Malo je protresla glavom, a onda i ona uzela jedan keksic i, odgrizavsi jedan deo, zalila ga sokom. Stvarno je volela ovaj sok od borovnice, bio je domaci, ne mnogo sladak i pomalo kiseo. Uglavnom, ispivsi nekoliko gutljaja, vratila je pogled na Hanza.

-Sada ces kao sef policije imati dosta vise zadataka i misija, zar ne? Jel si zadovoljan tim polozajem, ne mislis da ce ti biti naporno?

Čet Mar 01, 2018 11:30 pm

(Nasmešio se, da li je to značilo da će joj nedostajati? uvek je on imao vremena za nju samo nije hteo da joj dosađuje, a i lepše mu je kad ode pa se vrati i onda provede kvalitetno vreme sa njom. Ukus soka mu se dopao, nije ga inače pio, zapravo retko šta je i pio kad nije žedan, al' uglavnom kao i ona je pio alkohol kada je bio žedan. Ali nije bio onaj tip da pije iz dosade ili da samo loče i visi po kafanama, nosio je pljosku sa sobom iz koje bi se osvežio kada je žedan i toliko, par gutljaja u sat dva, i preferirao je brendirani alkohol pogotovo sada sa novom platom je mogao svašta da priušti. (hehe) zatim je vratio pogled na njene prelepe zelene oči, mogu li molim vas da umrem sada? izgovorio je to u svojoj glavi kao da ga je stvarno neko mogao čuti.)

Pa šta više nadam se da ću i napredovati, ali srećan sam što mogu da vodim brigu o bezbednosti kampa, i povlastice koje mi moj položaj daje, iskoreniću izdaju, i nelojalnost iz ovog kampa makar me to koštalo glave, pogotovo znajući da ćeš ti bolje živeti, a uskoro kada se napravi još mesta planiram da radiš za mene, ako ti to neće predstavljati problem, inače.. Tvoja drugarica je takođe bila onako bolesna na tom sastanku, možda bi ostavila bolji uticaj da je došla prikladno obučena a ne u mantilu i papučama.

(Setio se danas da je čuo da su na misiji pa je odlučio i to da spomene, a takođe i činjenicu da je raskinula sa Ranekijem.)

Izgleda da su ona i Raneki raskinuli, a sada je sa Makishimom na misiji rekli su mi čuvari sa kapije..eto sad imam oči svuda po kampu, nije da me preterano zanima ali mislis li da je slučajnost da su raskinuli i ona već odma tako sa Makishimom otišla negde?

(Plašio se dugih pogleda u oči pa ju je zagrlio i privukao sebi tako da je ona delom leđa bila naslonjena na njegove grudi a da joj je glava bila u predelu njegovog vrata, voleo je te momente sa njom i taj osećaj bliskosti,iako ga nije imao ni sa kim osim sa njom, ne samo bliskosti već potpunog poverenja, možda je jednom prilikom kad ju je poljubio prešao granice pristojnog ponašanja, ali nije želeo da ponavlja takve greške, očigledno ona njega ne vidi tim očima i to je poštovao, samo je želeo da bude tu za nju, ako već nije mogao da voli nijednu drugu.)

Čet Mar 01, 2018 11:55 pm

Robin se zamislila na sve sto je on rekao. U trenutku joj je palo na pamet kako dugo nije videla Bou, cak od prosle jeseni kada se vratila sa misije i kada joj je ispricala celu situaciju sa Ranekijem. Kad pre je stiglo da prodje dva godisnja doba? Nebitno, po njenoj prici, Makishima se prema njoj dobro ponasao, sto je za Robin bilo najglavnije. Postovala je njen izbor, zaista joj je verovala. Medjutim, prilicno se zabrinula kadda je cula u kakvom je sada stanju Boa. Da li je zaista raskinula sa Ranekijem? Da li je to po njenoj volji, da je nije povredio taj Raneki? Ako jeste, stvarno se nece lepo provesti, pomislila je. Medjutim, u jedno je bila sigurna - postojao je dobar razlog za njenu odluku. Pre nego sto mu je odgovorila, slabo je uzdahnula - vec je navikla na takvo Hanzovo ponasanje, tako da je jedno vreme ostala tako u njegovom zagrljaju, ali se opet vratila u predjasnji polozaj kako bi ga gledala u oci - zaista joj je bio potreban taj kontakt ocima.

-Znas, ne mislim da je slucajnost u pitanju. Vrlo moguce da je prosto shvatila neke stvari, da je videla da je Makishima vise postuje ili se mozda bolje ponasa prema njoj. Nisam sigurna.. ali verujem u njen izbor, tako da predlazem i tebi da uradis isto.

Nadala se da ce shvatiti sta hoce da kaze - stvarno nije htela da on ima lose misljenje o Boi, koja joj je stvarno bila draga. Gledala ga je i dalje u oci upitnim pogledom.

Pet Mar 02, 2018 12:05 am

(Iako je shvatio njene reči on je video u tome još jedan..skriveni motiv, možda ga je i ona naposletku primetila a to je taj savet da shvati neke stvari, i da bolje razmisli i pronađe osobu koja će ga više poštovati, ili se bolje ponašati prema njemu, ali verovatno je njeno ponašanje i nešto što ga je privuklo kod nje, možda mu je dosta tog nekog poštovanja i svega što uz to ide. Možda mu treba neka takva ratnica uz koju bi se borio do kraja života, nije bio baš nešto posebno jak i istrajan ali, kad se svedu računi, bilo je to verovatno obostrano zadovoljstvo, iako je nekad bilo ''mučenje''. Nije on nikad imao loše mišljenje o Boi, samo su često njene akcije vođenje emocijama bile nesigurne, i upitne. Neke su po njemu čak bile i amoralne.)

Ne sumnjam ja u nju,i njen izbor.. jeste važno da bude dobar prema njoj, ali ako je dobar samo prema njoj, onda mu je lakše samo njoj da se pretvara nego svima ostalima, što znači da je možda i vuče za nos, a to ne bi niko voleo. Ne verujem njemu to je sve, a biti sa osobom koja je loša po svim moralnim vrednostima, samo jer je dobar prema tebi, je isto kao i uzimati hleb od nekog zbog koga su svi drugi gladni.

(Spustio je pogled jer mu je bilo dosta, kao da ga je probadala pogledom i dolazila mu do najsitnijeg delića njegovog postojanja, da ju je gledao duže verovatno bi mu atome prebrojavala a mrzeo je taj osećaj ponekad, ali cenio ga je. Jer je jedina osoba sa kojom je mogao nešto da oseća.)

Pet Mar 02, 2018 12:24 am

Bilo je necega u tome sto je on govorio, moglo bi se reci da je donekle bio u pravu. Medjutim, nije bilo iskljuceno da ce Boa uspeti pozitivno da utice na njega. To joj je palo na pamet prvog trenutka kada je cula o Makishiminom odnosu ka njoj. Robin je i dalje gledala u pravcu gde su trenutak ranije bile Hanzove oci, nije ni milimetar pomerila pogled, kao da nije ni primetila da je on svoj spustio.

-Donekle si u pravu.. ali ljubav moze da promeni coveka, bar se meni tako cini. Cak i ako se Makishima tako ponasa prema svima.. Boa je iskopala nesto dobro kod njega, sigurno dovoljno dobro, cim je ostala sa njim. Jedno je sigurno.. ako je on stvarno zavoleo Bou, sigurno ce promeniti odnos makar prema njoj dragim osobama, a to je dobar pocetak, zar ne?

Robin se skoro neprimetno nasmejala sebi u bradu - kako je ona mogla uopste o tome da prica? Prica o ljubavi je iz njenih usta verovatno blago receno cudno zvucala. Skoro ne napravivsi pauzu posle prethodne recenice, dadala je malo ozbiljnijim glasom.

-Medjutim, dok ne cujem celokupnu pricu licno od Boe ne bih da iznosim svoje misljenje i da pricam o tome, nadam se da me razumes.

Pet Mar 02, 2018 12:34 am

(Naslonio je čelo na njeno, i zažmurio koncetrišući se na svoje ruke, a zatim je spustio ruku na njeno rame, i otvorio oči.)

Kao što ti menjaš moj odnos prema drugima, i da razumem. Ni ja nisam nikako uspeo da se ispričam sa njom, ponekad mislim da ću morati da je privedem da bi popričali.

(Nasmejao se očigledno napravivši šalu a zatim je ponovo pogledao duboko u oli, i dalje držeći ruku na njenom ramenu sada je gledao u nju kao da je bitno što je ona na ramenu.)

Spremna da vidiš jedan trik? ali moraš da mi veruješ. Zažmuri.

Pet Mar 02, 2018 12:58 am

Robin se nasmejala na njegovu posalicu o privodjenju Boe - i ona bi iskoristila tu priliku da se ispricaju ko ljudi. Malo se trgla kada je stavio ruku na njeno rame - u trenutku se setila onog poljupca. Mozda mu je kao osobi verovala, ali kako je mogla da bude sigurna da nece ponoviti nista slicno? Medjutim, ona nije htela to da pokaze, ispalo bi da se plasi toga, sto stvarno nije htela sebi da dopusti. Jos malo mu je gledala direktno u oci, a onda ih polakp zatvorila, iskrivivsi usne u slab smesak.

-Cekam, Hanzo.

Pet Mar 02, 2018 1:04 am

(Video joj je strah u očima, malo se nasmešio a zatim je sa ramena prešao preko njene ruke i na kraju posle par sekundi, joj uzeo ruku.)

Šta god se desi ne otvaraj oči dok ti ne kažem.

(Iskoristio je tehniku koju je skoro naučio, olakšao je i sebi i njoj telo toliko da su mogli da lete, a pošto je prozor bio otvoren, išao je ka njemu i samo iskoračio dole podižući se na nivo krova, i osećaj blagog prolećnog povetarca se mogao osetiti na koži, a sama činjenica da je telo u nekom beztežinskom stanju je bila neopisiva, a kamoli osećaj. Gledao je neko vreme dole i pomislio je da će se možda uplašiti ali želeo je da vidi reakciju.)

Pa otvori oči, i da ne puštaj mi ruku.

#card321

Pet Mar 02, 2018 1:46 am

Robin se spremila na bukvalno bilo sta. Naime, od kada se ponovo susrela sa Hanzom shvatila je da od njega moze da ocekuje mnogo toga, pocev od rusenja dela sume samo zbog njenog raspolozenja do poklanjanja ljudske usne skoljke. U jednom trenutku osetila je slabo strujanje vazduha na kozi, sto ju je nateralo da se zamisli. Otvorivsi oci i videvsi da se iznad nje nalazi ne drveni palfon njene kuce, vec tamno, zvezdama obasjano nebo, neocekivano mirno je odreagovala, primila je to nekako zdravo za gotovo. Zatim ga je pogledala pravo u oci pomalo prkosnim pogledom i, slabo se nasmesivsi, obratila mu se mirnim glasom.

-Hanzo, ti bas volis sa mnom da se igras? A sta ce biti ako i ja pocnem da se igram?

Rekavsi ovo, ni sama ne znajuci zasto iskrenula je ruku na stranu kako bi napravila polugu dovoljno jaku da moze da oslobodi ruku, a zatim mu samo pustila ruku krenuvsi da pada. Morala je to da uradi, nije razmisljala bas o posledicama, samo se prepustila prolecnom vecernjem vazduhu.

Pet Mar 02, 2018 1:54 am

(Na trenutak srce mu je stalo, progutao je sopstveno pljuvačku , gušio se u njoj, iako su prošli samo delići sekunde, znao je da neće stići da je uhvati, bar ne bez posledica imao je samo jednu opciju, morao je da odleti jedan deo puta a drugi da padne u slobodan pad. Nije ni razmišljao, jer nije bio supermen. Poleteo je za njom što je brže mogao a kada je skoro došao do nje, poništio je tehniku i krenuo da pada, s obzirom da nisu visoko bili, zgrabio ju je i zaokrenuo je u vazduhu tako da on padne na leđa, pao je sa nekoliko metara visine, i samo je ostao da leži, hteo je da kaže nešto, ali ga je previše bolelo, pa je samo razvukao usne u njegov prepoznatljivi osmeh kao da joj je osmehom govorio. ''opet bih.'' ili ''volim tvoje igre.'', zapravo svašta mu je prolazilo kroz glavu, ona se igrala sa njim oduvek a on je to znao, samo što se navikao na igru, ili bolje reći igrača.)

Oduvek si se igrala sa mnom..

(Prošaputao je skoro jedva čujno.)

Pet Mar 02, 2018 2:31 am

Imajuci u vidu da nije razmisljala o posledicama, sada prosto nije znala sta da misli. Kako joj je izletelo iz glave da je on spreman na sve kako bi je spasio? Mnogo toga joj je proletelo kroz glavu za te dve ili tri sekunde koliko su padali, cak je pokusala da se odupre tome sto je on uradio, ali bezuspesno. Momentalno je ustala sa njega i kleknula pored. Izraz lica joj je bio stalozen, i dalje je bila pribrana. Zabrinuta je naravno bila, ali dominantan osecaj bio je osecaj ljutnje, sto joj se odrazilo na licu kroz mrstenje. Bila je uzasno ljuta na sebe sto je dopustila da mu se to desi. Znala je da je on jak, verovatno za nekoliko minuta nece ni osecati ovo, ali ipak je ona doprinela njegovoj povredi. Ne neki tamo shinobi sa misije, ne neka pijana budala ili neki njegov neprijatelj, vec ona kojoj je trebalo da veruje. Toliko je nervirala sebe da nista osim namrstene face nije mogla da napravi, iako se stvarno zabrinula kada je cula njegov glas. Nije mogla mnogo da razmislja o tome sto je rekao, samo mu je pruzila ruku i onako namrstena mu se obratila. Rascupana kosa od pada prekrivala joj je jedno oko, tako da se u tom mraku tesko moglo raspoznati kakav joj je izraz lica, samo joj se jedno oko presijavalo u svoj toj tmini.

-Igranje sa mnom ocigledno je opasno po zivot. Mozda bi trebalo da me izbegavas, Hanzo?

Skoro odmah zatim malo je skrenula pogled, a onda mu pogledla pravo u oci, vidno iznervirana.

-Izvini, Hanzo. Stvarno izvini.

Pet Mar 02, 2018 2:40 am

(Okrenuo se na stranu i iskašljao malo krvi što ga je gušilo,osećao je kao da je slomljen ali opet manje slomljen nego što je psihički inače bio, nije je mrzeo. Zapravo voleo ju je još jače. Zašto? zato što se sunce rađa svako jutro. I kolko god to neko ne želeo, ne može da promeni to. pogledao ju je od dole u oči a zatim se nasmejao, prve reči koje su mu izašle iz usta u ovakvoj situaciji je uvek bila neka šala.)

Jesam li u raju?

(Onda se fokusirao na njene reči kao da je verovao da neće stići da joj kaže drugi put, kao da je osećao da neće ustati sa te zemlje, tako slomljen, pridigao se na kolena, a zatim na noge i zagrlio je koliko mu je slabašno telo dozvolilo, zagrlio ju je samo na sekund, par sekundi. Par trenutaka je bolje reći, i šapnuo.)

Kakav bih ja policajac bio, kada bi te se klanjao, kakav bi ja to čovek bio pre svega, da ne mogu da zaštitim onu koju volim?

(posle rečenice ga je nešto preseklo, i pao je u nesvest srušivši se opet na zemlju, u nevesnom stanju mu je misao prolazila kroz glavu kako je sutrašnji dan neobećan, ali je obećano to da će je voleti, makar jednog dana otišao i nikad je više ne video, uvek. U glavi mu je bila slika sunca koje je izranjalo iznad azurne obale.)

Pet Mar 02, 2018 3:05 am

Robin je nemo klecala i slusala njegove reci. Sta je mogla da kaze? Znala je da je kriva, ali ta cinjenica nista joj nije znacila. A nije ni njemu, on je bio povredjen u svakom slucaju. Uplasila se videvsi da iskasljava krv - ipak je udarac bio ozbiljniji nego sto je mislila. I opet nije stigla da razmisli o tome sto je rekao - na sred govora on se prosto srusio. Sve se desilo prebrzo, tako da je samo stigla da stavi ruku ispod njegove glave kako ne bi tresnuo o beton. Na ruci joj se napravila malo veca ogrebotina od ostrog betona, ali ona to nije primetila. Morala je da udahne jednom jako duboko kako bi mogla dovoljno da se pribere. Nije bila panicar, tako da je uspela u tome. Pogledala ga je tuznim pogledom, a zatim mu presla par puta preko kose, kao da ga mazi.

-E moj Hanzo.. zasto zbog mene..

Zatim je iskoristila svu svoju snagu i podigla ga, ponevsi ga na rukama u kucu. Resila je da ga odnese u svoju sobu i spusti na svoj krevet, bio je ipak malo udobniji od kauca. Zadrzavsi pogled na njemu par sekundi, izasla je iz sobe kako bi se ubrzo vratila sa oblogom koju mu je odmah stavila na celo. Maramicom mu je izbrisala krv koju je malo pre toga iskasljao, a onda sela pored kreveta, spremna da tu bude dok se on ne probudi. Nije sklanjala pogled sa njega, duboko zamisljena razmisljajuci o toj veceri.

Pet Mar 02, 2018 3:14 am

(Bio je u bunilu, nešto nalik na genjutsu samo što nije bio mučen. Osetio je kako lebdi, u sećanjima se vratio na ljuljašku a majka ga je gurala. Noge su mu sekle vazduh a on je lebdeo, slika se promenila i na trenutak je bio svestan ali nije mogao ništa da kaže, ni da uradi, kao da ju je osetio pored ali nije bio siguran. Kroz bunilo je čuo njene reči koje kao da su ga vraćale sve bliže i bliže telu koje ga nije želelo trenutno. A njegov odgovor da je mogao da ga kaže bi bio, to je ključna reč, tvoj. Zato što sam tvoj budalice, osetio je mekanu podlogu iza sebe i utonuo je u još dublji..san. Da, san. To je objašnjenje. Čakra je polako napuštala njegovo telo, kao da mu je vreme otkucavalo. A jedini način je bio da pronađe razlog da se izbori sa svim ovim, ubrzo ga je uhvatila i temperatura, kao neka groznica. Nema veze, kad ti je suđeno, suđeno ti je. Bolje u krevetu, nego na misiji.)

Pet Mar 02, 2018 9:04 pm

(Malo je počeo da se trese, a trzao je glavu levo i desno kao da ga nešto proganja u košmaru a on ne može da se probudi, istini na volju nije bio košmar, već radije san, koji je znao da je san i želeo je da se probudi ali nije mogao. Ležao je tako neko vreme kao da je svestan svega. dok u jednom momentu nije otvorio oči, znao je da nije moglo proći nekoliko sati, mislio je da su u pitanju čak i dani, gledao je okolo ali nije video nikoga, gde je Robin? Šta se dešava? pokušao je da spusti noge sa jedne strane kreveta i pridigne se ali je samo pao na pod.)

Pet Mar 02, 2018 9:30 pm

Robin je i dalje sedela na podu pored kreveta i gledala ga zabrinutim pogledom. Da li je moguce da ga je taj pad zaista doveo do ovakvog stanja? Da li je moguce da je sve to zbog nje? Takva glupost na prvi pogled, a eto sta je sve prouzrokovano tim neopreznim cinom. Videla je Hanzov nemir, videla je kapi znoja na njegovom celu, cak je cula nesto sto je izlazilo iz njegovih usta, kao neko pricanje u bunilu. Odjednom je otvorio oci, ali izgledalo je kao da je ne vidi, kao da prosto ne moze da je uoci. Na trenutak se sledila, sto je bilo dovoljno da on padne sa kreveta. Momentalno mu je prisla i, pridigavsi ga jako pazljivo u sedeci polozaj tako da mu je krevet sluzio kao naslon, pogledala ga je zabrinuto u oci.

-Hanzo, molim te osvesti se. Sve ce biti u redu, ja sam pored tebe, nece ti nista biti....

Htela je u tom trenutku da nastavi jos nesto da prica i da ga uhvati za ruku kako bi mu mozda bilo lakse, ali se naglo zaustavila. Zar je normalno da mu to ONA prica, upravo ona zbog koje je sad bio u ovakvom stanju. Sta god on rekao, vrlo je verovatno da sad nema zelju da je gleda. Ugrizla se za usne jako koliko je mogla i samo ga pogledala zabrinuto, ne mogavsi opet da sakrije i namrstenu facu.

Pet Mar 02, 2018 9:36 pm

(Svašta mu se premotavalo po glavi i malo je došao sebi, nije bio ljut na nju niti bilo šta nego je prosto nije uočio jer je bio na visini dok je bio na krevetu a ona je sedela tako da nije mogao da je vidi, mogao je da je znao gde da gleda naravno, s obzirom da joj se vrh glave samo video iz tog položaja, pridigla ga je a on se nasmešio slabašno, zašto? Jer je bio slab, a nije navikao na to. Onda se setio dobrog dela stvari od događaja ali i dalje nije znao koliko je vremena prošlo.)

Koliko već ležim..i da mi bude, ne bi bila neka šteta, očigledno..

(Spustio je pogled dole a rukom se potpro tako da ostane da sedi.)

Pet Mar 02, 2018 9:54 pm

Robin ga je pogledala ljutito, ali taj namrsteni izraz brzo se vratio u zabrinuti. Uzdahnula je duboko, nije znala zasto on tako razmislja. Da nije od slabosti? Ljudi su skloni tome da fizicku slabost prenesu i na psihicku, tako da je postojala mogucnost da je sad bio osetljiviji nego inace. Gledala ga je jos jedno vreme, a onda odgovorila na njegov komentar.

-Ne bi bila steta, stvarno tako mislis, Hanzo?

Nije izgledala kao da ocekuje odgovor, prosto je htela da iskaze svoje neslaganje. Ubrzo se pridigla i pruzila mu ruku, ocekujuci da je on mozda i ne prihvati.

Proslo je nesto vise od dva sata. Izgledao si prilicno lose, nisam mogla da te ostavljam samog.. Hoces da se pridignes na krevet? Udobnije je