Hoćeš da odeš od mene?

(Pogledao ju je i osmeh mu je prešao u tužan izraz lica, ali je svejedno popustio stisak da može da ustane ako poželi, ali je očekivao da vidi da li će da se vrati, i da li će uopšte otići, u glavi je razmišljao koliko on ima sreće da je naišao na nju, da se uopšte vratio, i da ima šanse kod jedine osobe koja mu je nešto značila, i svakako nije bio lud da protraći pruženu priliku.)

Hajde idi.

(Kad ga je zagrlila osećao se kao da lebdi, u svakom slučaju bilo je u neku ruku i čudno..ovo je bilo prvi put posle osam godina bar po njegovom sećanju da je ona njega zagrlila, prva. Bez prethodnog pitanja da to uradi. Malo je bio zbunjen a onda je malo i pocrveneo iako mu to definitivno nije priličilo, baš je umela da ga razbije na komade, tačnije da ga ostavi ranjivim. jednom rukom je pomazio po kosi a zatim joj je podigao glavu tako da ga pogleda u oči.)

Neću otići nigde.. znaš li šta je definicija istrajnosti iliti upornosti? nastavljati bez obzira na obeshrabrenje,protivljenje ili prethodni neuspeh..

(Približio joj se bliže a ruke su mu same opet prešle u zagrljaj kao da mu je prirodno bilo da je grli i čuva od svega, gledao ju je poprilično dugo sada bez reči, prateći svaku njenu reakciju i raspoloženje, približio joj se dovoljno blizu ali je ipak oklevao, znao je da i ona sama voli takve trenutke i uživa u tome da ga malo muči, što je i njeum odgovaralo i prijalo u svakom slučaju.)

(U jednom momentu ju je posmatrao kako razmišlja i gleda okolo a u sledećem je već zaspala, bilo mu je žao da je budi. I ovako joj je bilo dobro čim je uspela da zaspi a svakako joj nije bilo hladno jer je bila umotana u ćebe, malo se nagnuo unazad kako se ne bi totalno ukočio mada je znao da mu je bolje da se ne probudi sutra, držao ju je u rukama i utonuo u san iako je mislio da neće moći da zaspi. Nije planirao da je pusti, odlučio je da stoji iza onoga što je rekao i bude tu u svakom trenutku, Zadnje misli su mu bile o tome kako uspeva u nemogućem, ali je opet bio uplašen njene reakcije sutradan.)

(Naravno na najmanji pokret se trgao ali je držao oči zatvorene, osetio je da je ustala ali nije hteo da pravi situaciju neprijatnom. Zapravo nije znao ni da li želi da se vraća na išta od sinoć, popio je malo to je sve. A i znao je da mora biti pažljiv sa rečima inače će ona opet da se zatvori u sebe. Otvorio je oči i ispustio neki neartikulisani zvuk.)

Aghh..

(To je bio zvuk ukočenosti i bola koji mu se prožimao telom, hteo je da se pomeri ali nije mogao pa je jednom rukom uhvatio za naslon i pokušao da se pridigne, uspelo mu je posle trećeg puta a tu je već osetio svež vetar koji je ulazio kroz sada otvoreni prozor. Taj vetar mu je bio kao najbolji prijatelj u tom trenutku.. želeo je da ga zagrli.)

Pa nadam se da si se ti bolje odmorila od mene, izvini za ovo...nisam želeo da te budim.

(Nije bio siguran u njene reči, izgleda da je ona njegove pogrešno protumačila, to je bio momenata kada bi on u glavi inače našao hiljadu objašnjenja, i reči bi se prosto rojile da ih on izgovori ali je kao po običaju ućutao, za sada nije bio na njenoj lošoj strani i definitivno nije hteo tamo da završi. A njen osmeh koji se pojavljivao na licu mu je automatski podigao raspoloženje i nije mogao da se ne nasmeši i sam.)

Naprotiv, ja sam se odlično naspavao.. samo sam se ukočio. Ali ipak osećam se privilegovano, Verujem da ti se to ne dešava svaki dan..ili?

(Sad ju je malo podbadao da vidi njenu reakciju,a zatim je uzeo malo flašu piva sa stola i krenuo da pije, jer mu je to refleksno bilo u podsvesti da uradi ne bi li ona pomislila da mu nije stalo i da je zaboravio sve praktično.)

(Pogledao ju je ozbiljno,a zatim ustao i prišao joj, stavio je ruke oko nje i spustio pogled, pomalo se tresao ali nije hteo pokaže toliko emocija.)

Znaš..sinoć si bila previše srećna i.. sve i prećutao sam jednu bitnu stvar.. Treba da krenem na misiju.. vrlo bitnu za mene. Neću ostati ni približno dugo kao prošli put ali verovatno par meseci..nedostajaćeš mi, i vratiću se sigurno.

(Nije podizao pogled očekivajući da će biti razočarana opet u njega ili gore, ispašće da se igrao sa njenim emocijama iako to nije želeo. A šta ako se ne vrati živ? to je jedna pomisao bila, a onda je odlučno podigao pogled i fiksirao na njene izraze lica očekujući odgovor.)

Porušiću i tamo neku šumu za tebe koja bi mogla da ti smeta.. i ne planiram da ostajem na doručku, zapravo samo sam želeo da provedem još malo vremena sa tobom. Ali videćemo se.

(Stegao je stisak i poljubio joj čelo.)

(Samo se nasmešio i posegao za njenim rukama uzevši ih u svoje, nežno pritisnuvši prstima njene dlanove ne bi li joj skrenuo pažnju na taj gest, Pomalo je sad već bio smireniji jer je i ona sama prihvatila to. Nije stvarno želeo niti mogao da je napusti, ne posle onoga juče i ne posle grešaka koje je već napravio.)

Možeš biti sigurna u to da ću se vratiti, kao što možeš biti sigurna da će sunce sutra izaći, mali ljudi prave greške i ruke guraju u vatru. Ali veliki se ljudi, nikad ne opeku dvaput, čim se vratim pronaćiću te, ovaj put je drugačije.. onda sam odlazio, i nisam imao kome da se vratim.. sada znam da me neko bar čeka.

(Smirenost kojom je zračio na momente se prenosila i na prostoriju i na Robin. Nasmešio se i krenuo prema vratima puštajući joj ruke, iskliznule su samo, ali kao da je bilo na usporenom snimku kao da se i on borio sam sa sobom oko želje da ne ode, ali morao je da i dalje izgleda skroz smireno ne bi li ona prestala da razmišlja o čemu god da je razmišljala, stao je pored vrata i još jednom pogledao u njenom pravcu a zatim izašao i zatvorio vrata iza sebe. Odlazeći prema ulicama kampa.)

(Došetao je do vrata nesigurnim i sporim koracima, kolko god da je mislio da mu je teško da ode odatle tolikom teško mu je bilo i da se vrati tu, nije hteo da ode odatle a kada je već otišao i kada je imao prilike da čuje neke priče više nije znao šta će reći kada se vrati, pokucaće na vrata i šta onda? kada ona otvori verovatno će samo da zine i pokuša da objasni zašto je debil po drugi put u životu kada je već dobio drugu šansu, možda samo nije pokazivala šta oseća kao ni on sam ali da li je sve to bilo vredno toga da je razočara po drugi put? ni sam nije znao šta će ali nije mogao više ni tako.. činjenice koje je duboko u sebi znao su ga tištile a to je da se neke stvari ipak nisu promenile, osam godina ili danas šta je drugačije? nalazi se na istom raskršću kao i prošli put.. sa samo jednim prijateljem u čitavom kampu a uskoro kada je razočara ponovo sasvim sam. Primetio je njen obris na prozoru i video je da je i dalje isto lepo raspoložena kao i kad je otišao, da li je stvarno želeo da joj uništi raspoloženje? Valjda je morao, pokucao je na vrata i čekao, usput se lomeći u sebi na milione delića.)

(Zakoračio je preko praga već umoran od reči koje će možda morati da kaže. Ušao je sa unutrašnje strane i gurnuo vrata iza sebe zatvorivši ih, nikad nije voleo otvorena vrata. Stvarala su mu neku muku u dubini, Zagrlio ju je i nije ju puštao neko određeno vreme kao da se zagrljajem pozdravlja sa njom, A zatim krenuo da korača ka sobi gde su juče sedeli, u tišni.. a svaki korak je osećao kao da propada, teško se probijao kao kroz duboku vodu, tone. Već je protrljao oči da se naslađuje sopstvenoj slabosti, Znao je da ga i drugi gledaju na isti način, dobro je zamaskirao sve a zatim je seo na kauč.)

Prećiću na stvar..

(Uzdahnuo je i skoncentrisao se ne bi li što bolje rečima opisao osećanja, nekad su reči jako moćne a nekad ih prosto fali.. jer reči ne mogu da opišu ono što je on osećao.)

Možda će ispasti da previše guram nos gde mu nije mesto.. ali kada se Boa vratila slučajno sam naleteo na nju, nismo dugo pričali.. nije želela, ne znam šta se desilo ali ništa dobro pretpostavljam..to napominjem iz dva razloga..prvi je da ti saznaš ako budeš želela, a drugi je činjenica da je bitno za moju priču.. nije jedina osoba koja ne želi ništa sa mnom, tu je i Daruky, Makishima.. i ostali.. odsečen sam od svega,a neka ptičica mi je šapnula o nekim planovima koji svi zajedno imaju a nijedan od njih ne uključuje mene, isključen sam od svega kao da ne postojim.. sude o meni, pričaju iako ništa od toga nije istina.. misija na koju sam trebao poći je otkazana do daljnjeg zbog nekih poteškoća ali sam planirao da uradim sledeće, prijavim se sam na misiju i odem, ali se ne vratim.. napravim kuću negde tamo gde ću biti sam.. i proživim koliko mogu, činjenica je da me svi izbegavaju, šapuću mi iza leđa..i da ni sa kim nemam nikakav odnos osim sa tobom..prema svima sam bio i više nego fin.. naprimer Makishima i Boa su pokušali da mi nameste..pružio sam im ruku pomirenja, čak šta više zbog mene su se upoznali to veče.. i naravno ja sam ostao po strani, Daruky i Raneki imaju svoje neke planove..naravno ja sam opet višak..ne mogu da mislim o tome da li me prosto ne vole, ili žele da me ubiju ili šta god da je plan.. prosto nisam dobrodošao kako god da okreneš, tebe sam najviše povredio..zapravo ti bi trebala biti jedina osoba koja me izbegava u čitavom kampu a opet.. ti nisi... opet, tebi značim više nego svima njima prema kojima sam bio ništa osim fin. Previše mi je kompleksno sve to i ne želim da živim u strahu, a pogotovo ne želim da se ojačavam ako nigde neće biti mesta za mene..osećam kao da negde u svetu ima neko ko bi mi pomogao, ko bi verovao u mene i dao meni neke zadatke i uključio me u neke planove.. da više ne budem neki višak.

(Na kratko je prekinuo da dođe do daha i primetio je da mu je glas još više drhtao.)

Činjenica je da nemam kome da verujem.. ne više, a došao sam ovde da ne odem bez objašnjenja..ne ovaj put, i da te pripremim na činjenicu da ću te možda opet razočarati..i osećam se tako loše.. dobio sam drugu priliku iako je nisam zaslužio i sada ovo.. prosto ne znam više.


(Naslonio se nazad podižući pogled u plafon da je ne bi gledao u oči dok je slušao šta ona ima da kaže)

(Nije mogao da ne skrene pogled, bilo ga je sramota.. bio je ljut.. prezirao je sam sebe, vratio je pogled a zatim rekao.)

Robin.. ne gledaš širu sliku.. reci mi jednu stvar, da te svi preziru..recimo, da te svi preziru osim mene? da ti se smeškaju i da ti klimaju glavom i da te lažu, da li bi ostala? nisu to osobe koje znam od juče..Daruky znam pola života.. Bou znam dugo, iako da istina nismo neki prijatelji nikada bili i nismo ni sada.. Makishimu sam upoznao u skorije vreme, i Ranekija.. ali bio sam fin prema njima.. a oni kriju svašta,i osećaju potrebu da me lažu.. čak i Boa na reci,slagala me je iako apsolutno nije morala.. da jeste, razumeo bih. Sve je počelo od Makishime i sada su svi takvi prema meni.. Iskreno, ne mogu da znam šta oni planiraju..možda i da me ubiju, ali koja je poenta ostajati u okruženju gde te svi izbegavaju, a pritom kriju nešto od tebe i varaju te? i sama znaš koliko je teško živeti u laži, u ovoj ljusci..pretvarati se da nam nije stalo ni do čega.. Ja sam te slagao kada sam rekao da sam prešao preko svega.. i dalje se osećam prema tebi kao prvog dana, a ako želiš da ostanem, ostaću, zbog tebe. Ne idem da bih te povredio ili izdao opet, samo kako da povratim veru u ljude kada si ti jedina koja je iskrena prema meni? Teško mi je razumi.

(ruke je postavio na njene, držeči je u blizini laktova.)

Nije problem meni ostati dosledan svojoj reči, nego ovim ljudima..šta vredi moja reč kada niko drugi ne poštuje svoju? Posle sve izdaje kojom su me počastili, imaju hrabrosti da udaljavaju sve moje prijatelje od mene..A ako želiš da me zagrliš, uradi to, jer ja sam jedan od onih što ne rade stvari koje žele.. samo da bi drugi bili srećni.

(Slabašno se nasmejao ne znajući šta više da kaže, nije očekivao ovo..očekivao je onu hladnu Robin koja će mu pokazati prstom na vrata i reći da izađe. Da li je moguće da joj je stalo?)

Očekivao sam da ćeš mi samo reći da odem, nisam očekivao ovo od tebe.. da ti je stalo uopšte.. sad se još gore osećam, besan sam na sebe. Ljut, prezirem sam sebe..Reci mi, šta da radim? A da sam hteo da odem..otišao bih, ne bih došao kod tebe..i kad sam kretao na misiju nisam mogao da odem, svaki korak mi je bio sve teži..zar ne vidiš? ne želim da odem od tebe nikada ali.. kakav izbor imam?

(Pridigao se polako sa kauča i ustao, krenuvši prema njoj. Koraci su zaista teški i bučni,  onda kada narušavaju tišinu koju toliko priželjkuješ, onda kada je praktično budan grliš koliko bi to činio i u snovima. Stigao je do Robin a zatim se prislonio uz njena leđa, čelo je spustio na njeno rame i tako stojao koliko se njemu činilo kao čitavu večnost, plašeći se da vidi njen uplašeni izraz lica, mislio je da bi ga to prosto slomilo. Nije ni sam želeo da se pokaže u takvom svetlu. Sve ovo pretvaranje ga je ubijalo. Udahnuo je nečujno par puta kao da je pretrčao maraton a ne prešao pola sobe i podigao lice tako da može tiho da joj kaže na uvo, kao da je imao najveće tajne ovog sveta, koje niko osim nje nije smeo da čuje.)

Ponekad znam, ponekad nisam siguran, želim da mi ti kažeš...

(Uzeo ju je za ruku i poveo do prozora gde je seo sa njom, već je pala noć a mesec je jasno obasjavao šumu i njenu kuću, cela livada do šume je bila osvetljena a samo su senke plesale po njoj. Zastao je i pokušao da razmisli o svemu još jednom ali je shvatao da što više razmišlja sve više stvari mu dolazi u glavu pa je odlučio da skrene svoje misli, ali poslednji put je bacio pogled na nebo i video sve te zvezde koje su u momentu bljesnule bar u njegovim očima kao da su mu se nasmešile, da li je to srećan znak?)

Znaš, sinoć sam sam pogledao u iste ove zvezde, i spojio svaku sa razlogom zbog kojeg mi značiš, i išlo mi je poprilično dobro dok mi nije ponestalo zvezda.

(Nasmejao se, valjda mu je to bilo jedino oružje sa kojim bi mogao da ukloni nervozu, ali prijalo mu je malo šale u ovoj kako se njemu činilo bezizlaznoj situaciji koja je mogla samo da joj usadi tugu u srce, a to nije želeo. Nije hteo da ona nikada bude tužna, posebno ne zbog njega. Zato je mislio da ipak treba da ode čak iako to nije pravo rešenje..eventualno će je proći,kratko se vratio na temu.)

Možda je ipak bolje da odem, ako me već podržavaš.. i smatraš da mi tvoj savet ne znači ništa i da sam došao ovde samo da bi te na neki način povredio..onda je bolje da odem.

(Polako je pogledao u oči i postavio ruke na njeno lice gledajući je smireno.)

Do sada sam previše brinuo za druge, a najmanje za sebe.. i prošli put sam zažalio i to me izjeda do dan danas, i neću napraviti opet istu grešku. Ako budem odlazio, ovaj put neću otići a da ne uradim ono što sam želeo onog dana kad sam te poslednji put video pre nego što sam otišao.

(Približio se dovoljno blizu, čekajući na njenu reakciju koja nije dolazila, isto onako prazna i isto onako neodlučna, nije mogao poželeti bolji trenutak da je uhvati nespremnu, nagnuo se još bliže prema njoj tako da bi verovatno pao sa prozora ako bi ona odlučila da se izmakne, poljubio ju je, nije mogao ni sam da veruje u to, druga ruka kojom se oslanjao na prozor mu je drhtala. A zatim se povukao i okreno na drugu stranu. Mnogi bi očekivali onaj filmski dugi poljubac koji bi sve rešio i posle kog bi usledio srećan kraj ali nije ga bilo, ne ovaj put. Na neki način je samo osigurao sebe, da nema za čim da žali. Sada je prvi put, znao šta je istinska sreća.)

Izvini..nisam smeo. Samo sam želeo...kada si rekla da znam šta ti želiš u glavi mi je samo prolazila misao da znam, ali da isto tako znam i šta ja želim, oprosti mi krenuču sada..

(Krenuo je u tišini prema vratima, nije i dalje znao šta je će odlučiti na kraju ali je od nje očekivao nemoguće, da mu pomogne u tome. Zastao je pred vratima snužden kao da je očekivao da će ona svako časta poskočiti i reći mu da ne ide ali nije, otvorio je vrata koja su se čini mu se otežala od kad ih je poslednji put otvarao, kao da je pomerao planinu. Izvukao se kroz njih baš kad su se zatvorila a on je hteo da se sruši na zemlju, prošao je pored prozora na kom je ona i dalje sedela, pogledao je još jednom prema gore ne bi li joj ukrao još jedan pogled, u sebi misleći koliko je sebičan kao i svaka njegova akcija, zapravo gadio se sam sebi. Iako je previše brinuo o drugima, svaka akcija je na neki način odgovarala i njemu samom, je li to sebičnost? ili je to..vrhunac sebičnosti. Napravio je još par koraka niz livadu a vetar mu je duvao prijatno u leđa kao da ga je ohrabrivao da ode, okrenuo se poslednji put gledajući prema njoj upitno kao da se u dubini duše nadao da će poći za njim, sve je sada zavisilo od nje, njegova odluka, njegova sreća, smisao.. vešto je do sada krio sve što oseća ali sada nije više mogao, da li treba da krivi nesrećne okolnosti ili sebe? da li je on poklekao i pogrešio što je pokazao šta oseća? nije bio siguran. Ali jedno jeste, da će ona uvek biti ista ona hladna Robin kao što je uvek i bila, i to je u dubini znao da neće promeniti. Nikad.)

Vazduh napolju je divan, želiš da prošetaš sa mnom?

(Smireno je upitao i dalje gledavši u nju, znao je da drugačije neće poći, možda neće ni tako ali retko kad je odbijala svežinu vazduha, jedino što je moglo da je da je privuče više od svežeg vazduha je bilo pivo ali to nije imao kod sebe ali je odlučio da ubaci i to nekako.)

Možda da poneseš koje pivo? trebaće mi.

(Naglasio je to mi kao da će samo njemu trebati ali je znao da joj je bilo stalo do njega i do toga da se kolko tolko oseća prijatno, imao je toliko tema a toliko malo vremena. Skoro da je već bio na pola puta van kampa..ali ipak hteo je da vidi kako će se dalje situacija odvijati. Sada je toliko angažovao svoje sposobnosti da i najmanji detalj nije mogao da mu promakne tek tako, ali opet. Ona kao i inače, je bila nepredvidiva pa je mogao samo da se nasmeši slabašno ne znajući šta da očekuje.)

(Na par momenata je bio tih, ali je koračao ka središtu poljane, između njene kuće i šume. I dalje obasjane mesečinom, i počeo je da razmišlja, pošto je ona i dalje išla pored njega nije hteo ništa da kaže, samo ju je uzeo smireno za ruku i počeo da pleše sa njom govoreći tek ponešto usput, Možda je u dubini duše i dalje bio nesigurno dete koje je otišlo iz kampa i koje je spremno da opet to uradi, ali poslednji ples sa voljenom osobom, će pamtiti u danima koji dolaze. Uvek je bio začuđen kako mali deo života otpada na bitne trenutke, Najčešće jedva počnu i već im je kraj, ali obasjaju nam budućnost. Pa je osoba koja ih je podstakla, nezaboravna. Robin je takvim svetlom obasjala poljanu, da mu se činilo da se i sam mesec sklonio iza oblaka da joj ne smeta. )

Pa pošto nisi ponela pivo moram da na drugi način skrenem pažnju sebi, i neću uraditi ništa..ostaću tu..

(Progutao je nešto što mu je stojalo u grlu još od onog poljupca i tek sad je primetio da se ona zapravo crvenela, razmišljao je da li da je zeza oko toga ili ne, zašto da ne pomislio je, i ovako nije kao da se to dešava svaki dan.)

Je l' se ti to crveniš? Probudiš se na meni, a sad se crveniš zbog sitnice.

(Rekao je skoro začuđeno ali podrugljivo.)

Bes, i vrućina kažeš, zato si pobegla tako od mene? ja sam tebi dao odgovore na sva pitanja..ali si ti mnoge stvari prećutala večeras,.

(I dalje svestan da mu nije ništa rekla na pola stvari što je rekao, pa čak i uradio, kao da je nju bio veći strah da on ode nego što je njemu bio da ostane bez nje. Prosto nije znao šta da kaže, nije hteo da je pritiska više od toga što je već.)

A opet ti smeta priroda, bojim se da ću ako tako nastavi morati celu da je uništim.

(Malo se nasmejao a onda mu ja palo napamet bolje rešenje, zagrlio ju je ponovo i stvorio uzvišenje ispod njihovih nogu koje se podiglo iznad visine njene kuće,  i toliko se podiglo da je vazduh gore postajao hladniji i svežiji. Znao je da će joj to prijati, a taman je uzvišenje bilo dovoljno da se pomeri par koraka i eventualno sedne ali nije mogla da tek tako pobegne od njega kao malopre.)

#card202

Pa sad imamo vremena da pričamo..

(Ćutke je produžio zemlju do njenog krova a kada su sišli sa zemlje napravio je par proketa ruku i ona je nestala, seo ja na sredinu krova i pogledao u nju a zatim joj pružio ruku i povukao je u svoje krilo, držeći ruke oko nje da ne bi skliznula ili se povredila.)

Nije loš krov, ali je mnogo lepši kada si ti tu.


(Rekao je obraćajući posebnu pažnju na njeno raspoloženje i lice sada kada nije mogla tek tako da se skloni i baš ga je zanimalo da li će opet da pocrveni.)

Kažu da slika govori hiljadu reči, ali gledajući tebe i ovaj prizor gore.

(Pređe rukom preko pejzaža obuhvatajući i nebo.)

Meni padaju napamet samo dve, ali ne moram da ih izgovorim.

Ne zameram naravno.. hoćeš da odem pa da se vidimo drugi put? Izvini za ponašanje ako ti smeta, samo nisam želeo da sediš ovde na hladnom crepu.

(Već je ustao polako i okrenuo se prema njoj da sačeka njen odgovor, shvatio je da je malo preterao pa nije hteo više da je zamara i muči.)

Mislim mogu navratiti za par dana, ili nedelja...svejedno. Možda me je previše i za par meseci.

(Spustio je pogled dole znajući da ju je preplašio jer je pokazao da mu je previše stalo, zato se već jednom ranije i odaljila od njega, ali skroz je bio očajno raspoložen i podložan tome, valjda iz tog straha.)

Jao, znam šta je u pitanju! opet hoćeš da spavaš na meni..previše sam udoban, to li je?

(Bilo mu je zabavno da je zeza, napravio je pokrete rukama i zemlja se podigla ponovo u visini krova a zatim ju je uzeo za ruku i stao na nju, a zemlja se spustila dole kao lift, nedugo potom našli su se na ulaznim vratima od njene kuće.)

Pa ne mogu da kažem da meni teško pada, ali šta ću..moram da te slušam.. i dalje mi dođeš pivo..

(Otvorio je vrata i ušao unutra sačekajući nju.)

PIVOOOOO!!

(Počeo je glasno da se smeje i otrčao je do kuhinje uzimajući četri piva iz frižidera, vratio se nazad i postavio ih na sto.. sada je već bio opušten i seo je otvorivši pivo onako kao da je u svojoj kući, nagnuo je malo i pustio da ga osećaj ponese, svež vazduh koji je strujao kroz otvoren prozor, pivo.. i ona. Pogledao je u nju dok je ulazila kroz vrata dnevne sobe i samo se nasmejao.)

Ja sam teži od tebe bolje kao juče, mislim nije za moja leđa ali podnošljivo.


(Počeo je opet da priča previše pa je zalio pivom.)

(Nasmejao se i bacio pogled kroz prozor kroz koji je ulazio ovaj put ulazio mnogo hladniji vazduh nego dok su bili napolju, nije mogao da veruje. Počeo je sneg da veje, godišnja doba mu baš nisu bila jasna..jedne večeri prijatno skoro toplo a pred jutro da se tako smeni,Belina je malo osvežila sumorni kamp, pa se i njegovo raspoloženje podiglo, nikad mu nije bilo hladno ali sada valjda po dejstvom alkohola je morao da se ogrne nečim a zatim je i njoj ovaj put dodao drugo ćebe)

Gde je taj sneggg sinoć kad mi je bilo toplooo? Inače pošto će skoro svitanje, mislim da ću ići umesto da noćim ovde.

(Nasmejao se blago i gledao prema njoj)

Zbog toga i neću, lepše mi je onako.

(Namignuo je i nasmejao se, a zatim krenuo prema vratima.)

Videćemo se drugi put onda, valjda.

(Rekao je to pomalo tužnim glasom ali se nadao da ona neće primetiti. Odšetao je i razmišljao o tome kako će se konačno obračunati sa nekim ljutima u kampu, a razmišljao je i o tome kako mu sve ovo teško pada i kako možda neće moći da izdrži sve to. Da li je zaista bio spreman na jedan takav korak? Može samo da razmisli, i sačeka. Sve će mu se razjasniti u glavi vrlo brzo, otvorio je vrata i izašao.)